Агресивне и неодговорне финансијске политике које су усвојиле Сједињене Државе изазвале су значајну инфлацију широм света, узрокујући широко распрострањене економске поремећаје и значајан пораст сиромаштва, посебно у земљама у развоју, кажу светски стручњаци.
У борби да обузда неконтролисану инфлацију у САД, која је у јуну премашила 9 процената, америчке Федералне резерве су четири пута повећавале каматне стопе на тренутни ниво у распону од 2,25 до 2,5 процената.
Бенјамин Погосјан, председник Центра за политичке и економске стратешке студије у Јеревану, Јерменија, рекао је за Чајна Дејли да је раст цена пореметио глобална финансијска тржишта, при чему се многе земље у развоју суочавају са рекордно високом инфлацијом, што отежава њихове покушаје да пронађу финансијску отпорност упркос разним међународним изазовима.
„То је већ довело до значајне девалвације евра и неких других валута и наставиће да подстиче инфлацију“, рекао је он.
Потрошачи купују месо у продавници прехрамбених производа „Сејфвеј“ док инфлација наставља да расте у Анаполису, Мериленд
У Тунису се очекује да ће јак долар и нагли раст цена житарица и енергије повећати буџетски дефицит земље на 9,7 одсто БДП-а ове године са претходно прогнозираних 6,7 одсто, рекао је гувернер централне банке Маруан Абаси.
До краја ове године, прогнозира се да ће неизмирени јавни дуг земље достићи 114,1 милијарду динара (35,9 милијарди долара), или 82,6 одсто њеног БДП-а. Тунис иде ка банкроту ако се тренутно погоршање његових финансија настави, упозорила је инвестициона банка Морган Стенли у марту.
Годишња инфлација у Турској достигла је рекордних 79,6 одсто у јулу, што је највише у последњих 24 године. Један долар је 21. августа тргован по цени од 18,09 турских лира, што представља губитак вредности од 100 одсто у поређењу са прошле године, када је курс био 8,45 лира за долар.
Упркос напорима владе, укључујући повећање минималне зараде како би се људи заштитили од финансијских проблема изазваних високом инфлацијом, Турци се боре да саставе крај с крајем.
Тунџај Јуксел, власник продавнице половне робе у Анкари, рекао је да је његова породица прецртала прехрамбене производе попут меса и млечних производа са листа намирница због раста цена од почетка године.
„Све је поскупело, а куповна моћ грађана је знатно опала“, цитирала је Јуксела новинска агенција Синхуа. „Неки људи не могу себи да приуште куповину основних потрепштина.“
Повећање каматних стопа америчких Феда је „дефинитивно изазвало инфлацију у земљама у развоју“ и тај потез је неодговоран, рекао је Погосјан.
САД користе хегемонију долара да би оствариле своје геополитичке интересе. САД би требало да сносе одговорност за своје поступке, посебно зато што се САД представљају као глобални бранилац људских права који брине о свима.
„То отежава животе десетина милиона људи, али верујем да САД једноставно није брига.“
Џером Пауел, председник америчких Федералних резерви, упозорио је 26. августа да ће САД вероватно наметнути већа повећања каматних стопа у наредним месецима и да су одлучне да обуздају највишу инфлацију у последњих 40 година.
Танг Јао, ванредни професор на Школи менаџмента Гуангхуа на Универзитету у Пекингу, рекао је да је смањење инфлације први приоритет Вашингтона, тако да се очекује да ће Фед наставити да повећава каматне стопе током већег дела наредне године.
То би изазвало глобалну кризу ликвидности, стимулишући значајан прилив капитала са глобалних тржишта у САД и девалвацију многих других валута, рекао је Танг, додајући да би та политика такође проузроковала пад тржишта акција и обвезница, а земље са слабим економским и финансијским фундаментима би сносиле веће ризике, попут повећања неизвршења дугова.
Међународни монетарни фонд је такође упозорио да би покушаји Феда да се бори против ценовних притисака могли да погоде тржишта у развоју оптерећена дугом у страној валути.
„Нехаотично заоштравање глобалних финансијских услова било би посебно изазовно за земље са високим финансијским рањивостима, нерешеним изазовима повезаним са пандемијом и значајним потребама за спољним финансирањем“, наводи се.
Ефекат преливања
Ву Хајфенг, извршни директор Финтех центра Шенженског института за економију података, такође је изразио забринутост због ефекта преливања политике Феда, рекавши да она доноси неизвесности и хаос на међународна тржишта и тешко погађа многе економије.
Повећање каматних стопа није ефикасно смањило домаћу инфлацију у САД, нити је ублажило потрошачке цене у земљи, рекао је Ву.
Инфлација потрошачких цена у САД порасла је за 9,1 одсто током 12 месеци закључно са јуном, што је најбржи раст од новембра 1981. године, према званичним подацима.
Међутим, САД нису спремне да признају све ово и сарађују са другим земљама на подстицању глобализације јер не желе да се крећу против интереса, укључујући богате и војно-индустријски комплекс, рекао је Ву.
Тарифе наметнуте Кини, на пример, или било какве санкције другим земљама, немају никакав ефекат осим што терају америчке потрошаче да троше више и угрожавају америчку економију, рекао је Ву.
Стручњаци виде увођење санкција као још један начин да САД учврсте своју хегемонију долара.
Од успостављања Бретонвудског система 1944. године, амерички долар је преузео улогу глобалне резервне валуте, а током деценија САД су задржале своју позицију светске економије број један.
Међутим, светска финансијска криза из 2008. године означила је почетак краја апсолутне хегемоније САД. Пад САД и „успон других“, укључујући Кину, Русију, Индију и Бразил, довели су у питање примат САД, рекао је Погосјан.
Како су се САД почеле суочавати са растућом конкуренцијом из других центара моћи, одлучиле су да искористе улогу долара као глобалне резервне валуте у својим напорима да обуздају успон других и очувају хегемонију САД.
Користећи позицију долара, САД су претиле земљама и компанијама, рекавши да ће их искључити из међународног финансијског система ако не буду следиле политику САД, рекао је он.
„Прва жртва ове политике био је Иран, који је стављен под строге економске санкције“, рекао је Погосјан. „Затим су САД одлучиле да користе ову политику санкција против Кине, посебно против кинеских телекомуникационих компанија, као што су Хуавеј и ЗТЕ, које су биле значајни конкуренти америчким ИТ гигантима у областима као што су 5Г мреже и вештачка интелигенција.“
Геополитички алат
Америчка влада све више користи долар као примарно средство за унапређење својих геополитичких интереса и обуздавање успона других, поверење у долар опада, а многе земље у развоју желе да га напусте као примарну валуту за трговину, рекао је Погосјан.
„Те земље би требало да разраде механизме за смањење своје зависности од америчког долара, у супротном ће бити под сталном претњом САД да ће уништити њихове економије.“
Танг из Школе менаџмента Гуангхуа предложио је да земље у развоју диверзификују трговину и финансије повећањем броја главних трговинских партнера и извора финансирања и инвестиционих дестинација, у настојању да смање своју зависност од америчке економије.
Дедоларизација би била тешка на краћи и средњи рок, али динамично и диверзификовано глобално финансијско тржиште и валутни систем могли би смањити зависност од америчког долара и стабилизовати међународни финансијски поредак, рекао је Танг.
Многе земље су смањиле износ америчког дуга који поседују и почеле су да диверзификују своје девизне резерве.
Банка Израела је у априлу објавила да је додала валуте Канаде, Аустралије, Јапана и Кине својим девизним резервама, које су раније биле ограничене на амерички долар, британску фунту и евро.
Амерички долари чине 61 одсто портфолија девизних резерви земље, у поређењу са 66,5 одсто раније.
Египатска централна банка је такође одржала стратегију диверзификованог портфолија куповином 44 метричке тоне злата у првом кварталу ове године, што је повећање од 54 процента, саопштио је Светски савет за злато.
Друге земље попут Индије и Ирана разматрају могућност коришћења националних валута у својој међународној трговини.
Врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи, позвао је у јулу на постепено напуштање долара у билатералној трговини са Русијом. Дана 19. јула, Исламска република је покренула трговину ријалом и рубљом на свом девизном тржишту.
„Долар и даље задржава своју улогу глобалне резервне валуте, али је процес дедоларизације почео да се убрзава“, рекао је Погосјан.
Такође, трансформација поретка након Хладног рата неизбежно ће резултирати успостављањем мултиполарног света и крајем апсолутне хегемоније САД, рекао је он.
Време објаве: 05.09.2022.
